На овој изложби коцка није бачена, већ објављена. Она је једно од пет Платонових правилних тела која леже у потки свеопште геометрије света: тетраедар (пирамида), октаедар (двострока пирамида), хексаедар (коцка), икосаедар (двадесет страница) и додекаедар (космос). Ови полиедри у Платоновој теорији материје имају статус елементарних честица. На овој изложби Оливере Станишић имамо прилику да у отвореном коду видимо blow up једног од њих: пред нама је хексаедар. Шест квадрата спојено је да образују осам просторних углова, сваки ограничен са три површинска угла. Тако се саставља тело коцке са шест четвороуглих равностраних основа које има има 8 темана, 12 ивица и 6 страна. Његове стране, правилни четвороуглови – квадрати, расклопљени се преображавају у крст. више
проф. др Александар Петровић
У процесу јединственог визуелног стваралаштва, које првенствено опредмећује у камену као најпостојанијем материјалу и најтврђој форми, Оливера нуди игру и загонетку. Одговор је исконско трагање и потреба: Да се комуницира са оноземаљским и овоземаљским и да се пренесе доживљено и сазнајно. Нарочит нагласак у оквиру њеног опуса стављен је на бели камен, на истраживање белог у белом, односно трагању за оном светлошћу која се у свакодневној светлости не може видети ни ухватити. Проф. др Виолета Цветковска Томановић
Оливерини низови камења нам својим кретањем и аутентичношћу говоре о ПУТУ у себе. О самопрепознавању кроз прадавне магијске симболе човека који разуме једнакост уласка у Храм Божији и уласка у међупросторне димензије отелотворења Храма Божијег у нутрини као једину Истину. Поетика Оливериних мозаика је у стремљењу ка Васкрсењу самог Себе кроз прочишћавање мисли у заједништву са дијалогом потпуног разумевања камене игре као природног стања.
Александра Рацић, академски сликар